Youri i gnjuračica
Za Janinu
(1999-2002)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Nema mnogo stvari koje mogu da poremete jednu odraslu ajkulu. One zapravo samo plivaju u moru, malo ka severu, pa onda malo ka jugu, uvek sa jatom makrela. Ponekad dođu na koralski greben da se malo opuste ili da čavrljaju sa srodnim vrstama. Čak i Youri, mala siva ajkula, nije ništa bolja. Upravo je bio na putu ka severu za svoje omiljeno ostrvo, kad je odlučio da malo srene u zaliv Tay Tay da se tu malo odmori.

Nije se mnogo toga dešavalo na grebenu dok se Youri spremao na počinak, tako da je očekivao mirnu noć. Ajkule se , inače, noću uvek spremaju na počinak, a ne za nešto drugo. Mora da je bilo oko tri sata popodne kada je Youri-ja iz njegovog devičanskog sna probudilo tajanstveno šuškanje. „Da, šta to šuška...“ pomisli mala siva ajkula i proviri iz kreveta od algi ukrašenog mustrom anemona.

Zdravooo!!!“ povika mu odmah nepoznato lice. Youri se uplaši i htede da se nabrzinu stanji, no nepoznato ga lice uhvati za repno peraje i prodrma:“Hej, nemoj da se plašiš, želim samo da vidim da li ti je dobro.Ovde ležiš tako klonulo.“ „Kako? Ja da se plašim?Nee.“ šapnu ajkulica.“Ja sam ipak ajkula, i nikad se ne plašim.“ „A, tako“reče biće i okrenu se da pođe.Youri se potpuno izgubio i povuče u stranu svoje ajkulsko biće i začudi se što se uopšte nije uplašio od ovog neobičnog stvora. Siva ajkulica odluči da odgonetne tajnu dugokosog potamnelog bića i naruči kafu.

Youri je pio žurno i nespretno! Zapravo, on nikad ništa nije napravio od braon prokuvane vode, a sad je već bio kod 25. šoljice. Siva ajkula je bila nervozna. Susret od jutros(ili uveče, odnosno popodneva) ga je potpuno izbacio iz kooseka i kupio je ciagrete. Nakon toga je 12 dana uzaludno pokušavao da puši pod vodom i odluči ad krene novim putem i pronađe najbliže ostrvo da ga zapali. Odmah iz agrebena ugleda ostrvce sa malom plažom i ogromnim brdom. Youri zađe u unutrašnjost i ustanovi pod jedan da je tu svuda prašuma, a pod dva da iz dve kolibice od bambusa trče mnoga mala stvorenja sa cikom koja uništava nerve. Iza ove rulje nervoznih bića siva ajkula ugleda još jednu stvar. Ona je šepala i spuštala čudne šumove. Tu i tamo je uvek nanova padala i pritom govorila:“Au“. Youri odluči da pomogne nesumnjivo staroj, teškoj životinji i baci je 125 metara na šank, gde ga je čekala rulja. Youri konačno ostade sam. Sede na beli pesak i zapali jednu ajkulsku cigaretu sa uživanjem.

Ehej“ Youri se uplaši. Čuo je korake iza sebe. Polako okrenu sivu glavu i pogleda u par očiju koje su gledale u neki beskraj. To dugokoso biće bilo je ovde. „Šššš...vvv...“ napravi Youri. „Molim?“ reče braon stvorenje. „Da li bih mogla da dobijem jednu cigaretu? Dugo nisam pušila.“ Youri poče užurbano da traži po džepovima, kojih zapravo i nije bilo. Nakon nekog vremena prevagnu realnost i on pronađe netaknutu paklu . Najpre je pronašao jednu suvu cigaretu, dodao je velikoj životinji i govor mu se povratio. „Šta, šta si ti, ako smem da pitam?“ promuca on. Biće ga pogleda svojim dubokim lepim očima i reče tiho:“ Ja sam jedna velika žena. Ja sam gnjuračica.“ Zračila je.“Već odavno želim da te upoznam.“

Youri i gnjuračica su dugo pričali i popušili puno cigareta. Siva ajkula je par puta otišla do grebena i uzela nove pakle i kafu. Oboje su se zabavljali i Youri je ispričao gnjuračici kakvog su ukusa presne ribe koje je ona izučavala. Gnjuračica je pričala o svom ostrvu, o svojoj zemlji i kako joj ona nedostaje. „Ali, uskoro ću da se vratim kući“ reče tiho. „Da li i tamo možeš da roniš?“ upita Youri zabrinuto „misli, ti ne pripadaš vodi , kao ja?“ Gnjuračica je dugo posmatrala sivu ajkulu.“Ne, Youri. Ja pripadam svuda: moru, suncu, zvezdama, korenju i-malo gavranu.Ali u moru, u moru ...sam tako....tako...“ „Slobodna?“ prekide je Youri. „Da, slobodna, tako nekako...“Gnjuračica pogleda tužno. Siva ajkula je takođe pogleda i reče:“Velika ženo, kada te vidim u vodi, ne primećujem da ne dolaziš iz nje. Smatram da se dobro snalaziš u njoj. Kada sam te prvi put ugledao, pomislio sam da si ti neka vrsta morskih stvorenja.. Tako glatka, baon.“ „ A dugokosa?“ prekide ga sad gnjuračica. „Subba, Subba (prim. Prev. Ajkule se smeju kao što mora huče) i dugokosa! No, dobro, to me nešto iziritiralo.“ Dodade Youri. „ali, to neće da naudi mom moćnom utisku o tebi. Veoma si lepa, ženo, čak i za mali ajkulu.“ Gnjuračica je bila polaskana, ali je prikrila svoju zbunjenost napadom ujeda na ajkulu, što mu je priredilo mnoge ugodne boli . Tako je nadmudrila Yourija. Onda su oboje odlučili da odu na jedno ronilačko putovanje. Posetili su najlepša mesta Indijskog okeana. Zahvaljujući Youri-ju je velika preplanula žena videla najlepše, još nikad viđene ribe i mesta u moru.Youri joj je pokazao sve što se moglo pokazati. A na kraju njohovog putovanja mala siva ajkula je stajala kraj srećne velike gnjuračice duge kose na plaži Cagdanao ostrva i dade joj ceduljicu. „Šta je to?“ upita žena. „To je , gnjuračico, tvoja ronilačka dozvola. Ja imam i licencu o usavršavanju, jel znaš. Ti si sad prava specijalna gnjuračica- sa dodatnim pasošom prijatelja ajkule.“ „O, super, hvala ti, Youri. Hvala ajkulice!“ I preplanula žena zagrli ajkulu i i poljubi je u njena usta ajkule. Youri lupi zbunjeno perajima i tiho se zakikota. „Dođi, nekad, da me posetiš na mom ostrvu, ajkulice.“ Reče žena „Ispeći ću nam piletinu u sosu od belog luka i pićemo vino.“ „To je lepo. Doći ću.“ reče potom mali Youri, a gnjuračica mu brzo predloži da pokupi ostatak ekspedicije, jer su su se njeni članovi u međuvremenu beznadežno izgubili.

Kada je brodić prispeo na plažu, preplanula dugokosa žena je sedela za stolom u šatoru od bambusa i pušila cigaretu. Malo biće , nervozno i pometeno, samo šmugnu u njenu kolibu. No, ćopavko sede kraj velike žene za sto i uputi joj prazan pogled i reče tiho:“ Could, ah, could you give me a Cigarette please.“

Kad je velika žena kasnije došla kući, sa mnogim lepim stvarima u glavi i nekoliko dozvola koje ostavljaju utisak u rukama, dočekala je , između ostalog, malog gavrana na aerodromu. On je posle morao da ustanovi da može da bude veoma naporno kada se čeprkaju stvrdle krastice na lepim leđima, čak i kada vas tada ujedu.