Dosada u cisterni
(2002) Za Čejsi 

 

 
  Najdraže prijateljice koje čovek može da ima su, ovo vam kažem bez trunke srama, male gušterice. A jedna, jedna je posebno dobra. Ona živi na jednom siromašnom ostrvu u Sredozemlju, u predivnoj beloj kućici blizu obale. I sasvim slučajno, na današnji dan pre četiri godine, desilo se to da ju je jedan mladi gospodin uzeo za ženu i preselio se kod nje, sve sa velikim knjigama, odećom i ogromnim televizorom. Oboje su tada morali puno da grade, jer je Čejsi, tako se zove ova vitka čarobna gušterica, velika otprilike kao moj srednji prst , pa je njen stan bio malo knap za čoveka. Čejsi i njen muž su napravili novu kuću golim rukama, uz to i terasu sa pogledom na more, bazen i gušterski wc od belog mermera. Svuda u stanu su stavili velike i male biljke i drvene merdevine za guštersku devojčicu, kako bi i njoj sve bilo na dohvat ruke. U spavaćoj sobi je bio akvarijum i tapiserija, a Čejsi i njen muž su se ujutru uvek dugo izležavali u krevetu i posmatrali sunce kako se budi  iz mora, a onda bi se sanjivo pogledali i bili srećni. Dan je gušterica , inače nečuveno atraktivna, provodila na terasi sunčajući svoje nago telo sve dok je ne bi pozvao njen mali čovek gušterskim zvonom na večeru. Čejsi voli da ima skuvano. Da, ovo dvoje su se našli, jedan apsurdni san je postao lepa stvarnost..

Nalazim se u dnevnoj sobi i kroz staklena vrata terase gledam napolje. Čejsi leži kraj bazena i čita knjigu o kvantnoj fizici. Nakezio sam se. Mislim da je pre četiri godine nekako sve bilo glupo. 

Mladi čovek je tada svoju sreću iskoristio bez ostatka. Sedeo je u svom kišnom, dosadnom gradu, studirao predugo, predugo čekao uspehe, davao nadu svojim snovima i, naravno, nije bilo nijedne žene koju bi voleo, kako se inače dešava kada ste na kraju dvadesetih. Bilo mu je dosta svega, nije imao želja. Zapravo, njegov plan je bio da nekako skupi dovoljno novca pa pravac na ostrvo. U jednom napadu realizma, brzo je skupio sve svoje važne stvari i krenuo na put. Bez novca. I bez većine važnih stvari, jer u njegovi smešnu NIKE sportsku torbu ne može da stane pet regala knjiga i veliki televizor.No, on je krenuo, prvo u avion, pa na malo ostrvo u Španiji. Stigavši tamo morao je ponovo da utvrdi da je ovo bila usrana ideja, jer je nakon dva dana ostao bez kinte i nije imao gde da spava, bio je gladan i žedan. Tako je ležao na gotovo pustoj plaži, negde u tri lepe, i sve je bilo kao pre. Ma da, no ipak je bio na moru. Izgorela mu je koža na glavi od sunca, pesak je bio vreo i mladić odluči da se osuši. Zatim, u novijem napadu životne hrabrosti, podiže se na sve četiri, provuče se kroz par kamenih vila, pa preko crvenog zidića, dok nije pronašao staru cisternu u sred pustare. Čelična pumpa je tvrdoglavo odbijala da služi, s mukom je stavio dasku sa strane, onu, koja je pokrivala rupu i pažljivo vrebao preko kamene ograde. Tu , razume se, nije našao ništa spektakularno. Jedna crna rupa. Na rubu duhovne pomrčine povika u tamu.“Aaalooooo. aaaaaloooohooooo.“ A jedan fini umiljati ženski glas odgovori:“Da, izvolite? Šta se dešava?“ „Uh“ reče mladić „...neko je odgovorio...Mora da sam izgubio razum....K vragu“.Nije više mogao da kleči, pa povika u bunar:“Eh, hehe. Ja bih malo vode, ako može“. Glas odgovori „E, kad bi moglo tako. Dođi ovamo, živim ovde dole, pozvan si. Dođi, opa!“. 
 

To nije bila jednostavna odluka. Ili je bio totalno otkačen pa će ovde  gore da umre od žeđi, ili je totalno otkačen pa će da skoči u bunar. „Ma, štagod“pomisli i povika „O, hvala, evo stižem“i nastavi da se uspinje pa pade. Padao je dugo, daleko i duboko. 

Kada se ponovo probudio, oko njega je bilo mračno i mirisalo je na zemlju. Uostalom, sedeo je u nekoj barici, bolela ga je glava, bilo mu je hladno.Šta se desilo? A, da, skočio je u bunar, nešto ga je pozvalo i on je skočio. Da li je sve samo sanjao? Dugo je bio na suncu, grlo mu je bilo suvo, možda je dobio sunčanicu.No, ipak ga je pozvao ljubak ženski glas, a možda i nije? Nakašljao se, pokušao da pomeri ruke, malo se protegao, a onda je pokušao da utoli žeđ u prljavoj barici bunara. 

„Ovo ne bih pila“ ču kako kaže poznati glas. „Šta? Molim. Ko je to, ko si ti?“ promuca mladić. Na dva metra od njega se videlo slabo svetlo. „Ovde sam.“ Jedna mala gušterica je stajala ispred njega sa svećom u ruci i gledala ga je svojim velikim reptilskim očima. „Mora da sam poludeo...“pomisli čovek koji je skočio u bunar. I zatvori oči. A kad ih je ponovo otvorio, gušterica je još uvek bila tu i sedela je na velikom palcu. Smešila se i rekla svojim promuklim ženskim glasom. „Ja se inače zovem Čejsi i gušterica sam koja ispunjava želje. Moraš samo da me poljubiš i oslobodićeš me prokletstva. Zar to nije sjajna ponuda?“ Čovek se u međuvremenu potpuno predao  i prihvatio okolnosti kakve jsu. „Da, što da ne“reče rezignirano. I Čejsi brzo potrča do njegove ruke i napući svoje usne. Pogledao je bolje malu agapu, držao ju je ispred svog lica. A onda joj je dao sladak, kratki poljubac u usta, a sledećeg trena sevnuše munje. Čovek je bio zaslepljen, odjednom poče bura, više nije osećao guštera u ruci i morao je da se pridrži za zid da ga ne bi odabcila snaga ovog čarobnog doživljaja. No, sve je u trenu nestalo. „Čejsi? Gde si? Da li je sve u redu?“upita bojažljivo . Sa drugog kraja se začu kašljuckanje. „Da, ja sam OK. Hvala ti, oslobodio si me“reče Čejsi. I ponovo dođe do čoveka da mu se zahvali. On se uplašio kad je ona upalila sveću, a još uvek bila mala gušterica. „Ej, Čejsi, mislio sam da si se oslobodila kletve?“reče. „Da, jesam. Zašto?“ „Pa, ovaj, hm. Očekivao sam da ćeš da se pretvoriš u prelepu princezu ili tako nešto. Ma, da. I onda se venčamo i budemo srećni zajedno, tako nešto. Zar to nije normalan sled dešavanja u bajkama i priželjkivanjima? „ Čejsi je gledala tužno. „Da, ali ti me ne voliš ovakvu kakva jesam?“ Mladić povuče odgovor. „No, dobro“. Reče Čejsi. „Onda ćemo videti“ I mala gušterica nestade u pukotinu u zidu. Za par minuta se čulo kako žurno trči, nešto prevrće, a onda, odozgo s desne strane, se pojavi roza far i osvetli kamen na dnu bunara. Čula se tiha muzika iz zidine, a kada je Čejsi stala na kamen, kako na kakvu mini pozornicu, čoveku zastade dah. Čejsi je obukla seksi tange u leopard dezenu i drugačije sredila kosu, zračila je ljupkošću koje do tad nije bio svestan. Sve mu je odjednom bilo jasno i naravno, zašto ljudi i gušteri ne bi bili jedni s drugim. A Čejsi je baš bila njegov tip. Dakle, uze je za ruke, zagrli je a onda su se ljubili sigurno 10 minuta, pri čemu je mladić naučio da ceni prednosti rašljastog jezika. A onad ga je vitka gušterica pogledala u oči i rekla:“Tako. A sada da ti nađem nešto da popiješ, da ne umreš od žeđi pre našeg venčanja.“ I Čejsi postavi stočić. Donela je ukusno vino krtice, a za sebe guštersko pivo, napravila je nešto za jelo, pa su jeli ragu od pauka sa manganskom lukovinom, pili su rakiju od smreke, tu na dnu bunara, pričali o svakojakim stvarima i voleli se. „Znaš li ti uopšte kakva je to bila kletva koja me je zadesila?“upita ga Čejsi nakon nekog vremena. A mladić je sasvim zaboravio da to pita.“Ne, ne znam. Kaži mi“. „Na mene je bačeno prokletstvo da živim u bunaru i da se više nikad ne popenjem gore. Ova kletva je mogla da se prekine ako bi neki čovek koji me voli, sam odlučio da živi kod mene. Tada sam mislila da je to nemoguće. Hehe. Ma da. A onda si ti došao, zlato moje.“ Sunce se popelo na najvišu tačku na nebu i jedan njegov zrak ih osvetli. Oboje su sanjivo pogledali na gore, ka azurnom nebu. „Dođi, hajdemo ka svetlosti!“ reče Čejsi i uzme ga za ruku. 

Ispostavilo se da je Čejsi zapravo bila princeza i uz to još i dobrostojeća. Njeni rođaci su bili veoma srećni što su je ponovo videli i pustili su suze radosnice. Svi su im pomogli da preurede stan kako bi friško venčan par mogao udobno da živi. Mladić je Čejsi kupio mnogo novih haljina, a u frižideru je uvek bila gajba dobrog hladnog piva. Tako sjajno pijateljstvo ostrvo još nije videlo, a svi ostali gušteri i ostatak životinja su bili srećni i svi su naredne dve nedelje slavili njihovo venčanje. 

Da, da, to se desilo pre četiri godine, razlišljam, duboko udišem, puštam da me sunce miluje i dalje posmatram more. Dobro mi je. Odjednom mi nešto zagolica stopala, pa noge, pa leđa a zatim i vrat i pre nego što sam uspeo da vidim o čemu se radi, pogledaše me dva najlepša oka na svetu i rekoše mi najlepšim promuklim galsom „Dođi , hajdemo u krevet“ i ja se smešim, a onda vidim mali rašljasti jezik i ja sam najsrećniji čovek na svetu.