Trnova Ružica
(2004)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Ima ljudi kojima se uvek nanova dešavaju najčudnovatije stvari kao da su skolpili kakav pakt sa đavolim ili, jednostavno, imaju previše mašte. Na primer pre relativno mnogo vremena behu jedan kralj i kraljica koji su svakog dana gunđali “Prokletstvo, odavno hoćemo dete, jedno dete bi bilo lepo, ne tele, dete!“ i tako su pričali, pravili još grozniju rimu kojoj se već odavno niko nije mogao smejati, no dete nisu dobili. Nikada.

Jednog je dana kraljica ležala u bari, gde je pala jer se napila ko majka i gledala je kao omamljena u jasnu noć obajsanu zvezdama. Tada je kraj nje stala mala zelena žaba i rekla:“ ’Oćeš ćerku, jel’da?“ „Da...“ zamuca kraljica.“Ali ne ide...“ Žaba je dugo gledala u oči. A onda reče glasno i naglasi:“ A, jesi li probala sa tucanjem?“ i odsakkuta bez daljih reči i objašnjenja. Kraljica je bila malo uznemirena i uvređena. S druge strane, u kraljevstvu, o kome pričamo, su do tada žabe, koje pričaju i to lascivno, bile potpuno nepoznate. No, već sledećeg jutra će više ili manje dvorske dame da budu sigurne u to da je ovo sa žabom bio samo san. Uostalom- savet i nije bio loš. Posle nekog vremena kraljica rodi slatku devojčicu.

Kralj je zbog toga bio izrazito radostan, jer je pravljenje deteta veoma zabavno.On pozva najlepše žene svoje zemlje da proslave rođenje deteta velikom veselom orgijom. Dama je bilo trinaest, što nije bilo baš puno, no u svakom slučaju bilo ih je više nego kod nas ili kod tebe. Na žalost, kralj je bio veoma praznoveran, pa stoga trinaestu nije obavestio na vreme da ne bi čekala da uskoči kao zamena i tako svima donese nesreću- a i bila je plavuša i nije se brijala ispod miške, što kralj nije voleo. Trinaesta je ostala kod kuće.

No, kako je tračarenje veoma zabavno i zapravo veoma dobro, ubrzo je izostavljena žena saznala o svom izbacivanju.Ali, kako ona nije bila samo ružna, već i prosta, zavidna i uopšte jedna opaka veštica, bacila je strašne čini na novorođenče čije ime još nije znala. No, bolje da ih je bacila na novo-napaljenog kralja. U članu 69 zakona o bajkama stoji da devojku u njenoj 15. godini treba da zakuca jedan kos i od udarca treba da padne u tešku komu i u njoj ostane još narednih 150 000 godina.

Kralj je reagovao na ove ingeniozne čini tako što je dao da se uhvate svi kosovi i da se strpaju u zatvor. Ove drastične mere su prouzrokovale žaljenje i bes u svetu životinja. U svakom slučaju je fauna, kao i flora, razmišljala na dug period.Tako su se u početku utišali. A mala princeza, zbog koje je ova pometnja i nastala, je rasla i napredovala i postajala sve lepša i veća i polako ali sigurno ulazila u pubertet. Tačno na 15. rođendana princeze je pernata marva uzvratila udarac. Ogromno jato svakojakih ptica se obrušilo na Königsburg i nesvesno se zakucalo u kraljevinu. To znači, da se čini nisu u celosti ispunile, nego je sve nekako ispalo bolje.I zato što je baštovan ležao u komi, ružičnjak, koji je uokvirivao zamak, je veoma brzo porastaoi više niko nije mogao niti da uše niti da izađe. Ionako su unutra već svi spavali.

Mnogo mladi muškarci, lopovi i gramzive žene su sledećih decenija pokušavali da preskoče ovu živicu od ruža kako bi došli do blaga, za koga se tvrdilo da se nalazi u zamku.No, savko ko se ubo na trn reče:“ Aaaa....“ i ode što pre kući plačući. I nekako nakon mnogo godina, princeza i dvorac behu zaboravljeni. A još kasnije, posle 10 000 godina, je i čovečanstvo izumrlo i roboti zavladaše Zemljom. Kada su potrošili baterije, nekako su se životinje domogle vode, zemlje i vazduha, konačno im je bilo prijatno na našoj planeti i uopšte dobro su se zabavljale. No, uvek su putovale ka udaljenim zvezdama a Zemlja je postala neplodna i pusta. Takva je bila još narednih 50 000 godina. Samo je živica od ruža stajala i dalje kao da se ništa nije desilo i skrivala je tajnu tako bravurozno.

No, desilo se da se ovom razdoblju od 150 000 godina bližio kraj, jedna grupa non-corporal vanzemaljskih naučnika je sletela na Zemlju i istraživala živicu od ruža. I baš kad su spremali da s nabodu, prokletstvo se završi i trn postade predivan šareni cvet i ukaza im se put. I na tom mestu izraste divan dvorac i svi su radili svoj posao, kovali, kuvali, čistili,lupali čekićem da je to bila sreća neviđena. Vanzemaljci su smatrali ovaj metež interesantnim, napraviše još par probi i konačno uđoše u zamak u kojem je ležala lepa Trnova Ružica. I poneše dvorac i ceo dvor sa sobom i ne zbog toga što im se mnogo dopala princeza, ne, već eto tako, bezveze i sve utrpaše u Alfa-ipsilon 3 u muzej.

Zatočenog kosa, njega oslobodiše i dadoše mu najlepšu hotelsku sobu u gradu i postupaše sa njom kao sa pravom kraljicom. Tako je ona uveče sedela na gelenderu balkona, gledala 4. sunce od ipsilona kako zalazi, pijuckala koktel i kikotala se srećno, kao pravi kos.