Pod vodom

(2000)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Ubrzo nakon mog pada u vodu postalo mi je jasno da više ništa neće biti isto kao što je nekad bilo. Sunčevi zraci padaju preko mojih ruku dok lagano počinjem da tonem. Mislim da još nikad nije bilo tako mirno I tako plavo. Uopšte nisam znao koliko može da postoji različitih plavi . No, kad se lagano tone čini se da je svaki centimeter mora druge boje. Zamišljam da sam kakav astronaut I da nisam na zemlji.I to je nekako tačno. U međuvremenu sam često sanjao kako nešto vanzemaljsko sleće kraj mog kreveta, pa se to verovatno i desilo par puta. No, uvek sam video samo svemirske brodove. No, da li sleću odozdo ili odozgo, u krajnju ruku je svejedno. Jedna mala žuta riba mi prilazi i ćušnu me.Ili se naljutila? Uvredi se nakon što sam je opsovao. Možda sad ide po svoju braću, ali ja uopšte neću da se svađam. Želim samo da nastavim da tonem na miru .Plavetnilo postaje tamnije i simpatičnije. Interesantnije mi je da kažem nešto slatko ajkuli nego nešto ružno politički korektnom delfinu.

Tonem dublje, no uvek je svetlo oko mene- male svetlucave ribe će mi sigurno osvetliti put ka dnu, ili malo sunce u mom srcu. Iznenada preda mnom izroni prilično velika plava ajkula i pogleda me kao da joj smetam:“E, malo sutra ćeš me uhvatiti, glupa mazgo!“ prodra mi se tako užasno. To sam već negde čuo. No, mala plava ajkula odjednom nije više bila ljuta i postade poverljiva. Ipak, interesantnije mi je kažem nešto lepo nekoj ajkuli nego da kažem nešto ružno nekom delfinu. A I ova plava ajkula mi je bila stvarno skroz draga. Ostala je tu dugo I pomogla mi je da nastavim ka dole. “Kaži mi kuda ti zapravo želiš” upita me.”Pa, neću bilo gde. Tonem. To je nešto drugo. To nema nikakve veze sa htenjem, moranjem ili umećem. To se dešava .” Plava ajkula nije bila zadovoljna. Nešto je na njenom licu ukazivalo na to. Mislim da to ima veze sa tim što smatram da su zaobljene životinje grozne. Životinje moraju da budu špicaste. Ptice zbog svog kljuna imaju , naravno, odlučujuće prednosti na mojoj skali simpatija, ali se pod vodom retko sreću takve životinje osim crnih gavranova. Dakle, ovde dole je ajkula verovatno najšpicastija. Ona pokazuje svoju ozlojeđenost ka meni tako što se zaobljava. To može da bude vrlo neprijatno, a I izgleda grozno.A ova draga plava ajkula je bivala sve oblija I oblija dok se nije izgubila (nestala). Tonuo sam razočarano sve dublje I vratio sam tupu plavu ajkulu nazad u visinu, tamo gde takve ajkule katkad moraju da stoje. A ja sam išao dalje I uskoro se ništa nije moglo videti osim svetlosti malih svetlucavih riba. No, to ne znači da od određene dubine pritisak zadaje bol. Čak je I mojim zubima bilo super . Ako ko odluči da živi ovde dole, na snagu stupaju propisi morskih devica. Ali to , da se morske device pokazuju tek kad neko odluči da pokaže čistu ljubav, je stvarno preterano.A možda je upravo drugačije. U svakom slučaju, sve je laž, može se bez problema stići na dno I tonuti dalje bez posledica. Dakle, kada sledeći put budete slušali budalaštine nekog ronioca, nemojte da oklevate, već lupite perajem ludaka po glavi dok ne dobije ronilačku bolest ili dok mu ne odlete veštački zubi. Ali, molim vas, pažljivo.

No, da se vratimo mojim svetlucavim ribama . Jedan šaljivčina je mom prijatelju koji osvetljava put okretao svetlo plavu svetiljku na leđnim perajima. Haha. Mnogo smešno. Svetlosni efekat je oko nule do minus dva. No, uprkos tome, puštam se dole među 12 miliona tona vodenih stubova. Upravo je prošla jedna morska device kraj mene I htela da me obrlati. Velika, jaka, lepa, pametna I predusretljiva bila je ona. Uzeo sam svetlucavu ribu I poterao je ka gore.