Ne smeš da me zaboraviš
Za Bärbel i Hajo
(2005)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Sve kornjače žive veoma dugo iako puno piju, puše i dugo spavaju. U svakom slučaju većina ili makar neke od njih , a zapravo dve ili tri lično znam, od njih sam čuo da su prave šljokare iako ni jedna kornajča ne zna šta je ili ko je zapravo šljokara. No, eto da kažemo gotovo nijedna. Možda njih par. Ali ne više od svake druge!To nema značaja za našu priču i uopšte ne znam zbog čega me pitate o svim tim neinteresantnim tričarijama!Dakle želeo sam da vam ispričam priču o mojoj prijateljici, slatkoj kornjači po imenu Barbika.

Ova ličnost retko vredna ljubavi, srela je pod neprijatnim okolnostima tanku morunu po imenu Hajo i odmah se žestoko sprijateljila sa njim. Često su tako sedeli u zadimljenom koralnom baru u dnu močvarne mangrovske šumice i družili su se. Kornjače inače nikad ne piju alkohol, ali ima i izuzetaka.

Jedne posebno lepe večeri , kad je riba-mesec krenula pravo ka supermarketu kod korala u obliku mozga, pogleda Hajo, zeleno-bela moruna, u toplo vodeno nebo i promrmlja. Barbici je to malo zasmetalo , pa odluči da u narednih 2 minuta o tome razgovara. Ona ispi svoju fantu, sabra se i reče:» Kaži mi, Hajo, šta to mrmotiš?». Moruna se trže «Šta?! Ko si ti? Da li Vas znam?» «Ali, to sam ja-Barbika», reče Barbika i začudi se.» Pa znamo se već dve nedelje! Ma, ti samo hoćeš da se šališ sa mnom!» reče ona i ponovo se vrati svom piću.

No, Hajo je pogleda iritiran. Brojao je žurno i povika:» A ja Vas ne znam! Prestanite da me gnjavite! Ma, gde sam ja? « i tiho nastavi da mrmlja nešto za sebe « i ko sam zapravo ja?» Moruna stavi svoj novčanik na glavu a šešir tutnu u džep. « Mrmelmgrmelm, ee, ćao» povika i napusti lokal.

Barbika ostade zbunjena neko vreme pa potrča za prijateljem da razjasni nešto.»Hej, Hajo! Čekaj! Zar ne možeš više ničega da se setiš?» povika mala retka aligatorska kornjača svom mnogo običnijem prijatelju. No, moruna koja je izgledala izgubljena potrča pravo ka bednoj pećini, ali u drugom pogrešnom smeru. A kada je došao kući, stavio je ključeve u frižider, piškio je u ostavi nije našao put koji vodi u krevet.

Barbika, koja ga je pratila, sa mukom je posmatrala ovu predstavu.» Čoveče, Hajo» zajeca » mislim da imaš Alcahjmera!Pa to je strašno! Šta ćemo sad?» Hajo je nastavio da traži spavaću sobu i mrmljao tiho za sebe « Grmblmpf...ko si ti...ti...ko...šta...gde....grmblm».

Kornajča je totalno pukla sa nervima: »Pa šta ja da radim?!Mislim, nemoj ništa lično da me shvatiš, ali ti imaš još 12 000 000 sestara i braće! Njih slobodno možeš da zaboraviš, a mene? A mene ima samo jedna! Moraš da me se sećaš! Molim te! Osim tebe nemam nikog !» povika ona i plačući se sruši. Moruna je trabunjala nešto za sebe. Njen izraz lica bio je mešavina od « neprijatno iznenađen » i « pogođen» . Brzo je potrčao ka svojoj prijateljici, zagrlio je i rekao:» Ah, Barbiko, hteo sam samo da napravom šalu! Nemam alchajmera! Samo sam igrao alchajmera! Želeo sam da budem zabavan.»

No, Barbika je još neko vreme imala suze na obrazima.»..ali...ali ja... ja sam poslednja..» reče ona tiho»...ne smeš da me zaboraviš.»