Moji prijatelji I ja spašavamo svet,
a šta ti radiš?

(2002)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Kad god sedim na svom balkonu, poseti me mala crna čavka i čavrlja sa mnom o dnevnim dešavanjima . Ona živi na mom dimnjaku, a kako smo komšije, vremenom smo se i sprijateljili. Uvek mi priča o svojoj brojnoj sitnoj deci i o tome kako uvek uspe da pronađe nabolje štapiće za svoja gnezda, a ja je izveštavam o najnovijim fudbalskim rezultatima i o položaju na Bliskom Istoku. Uvek smo imali toliko toga da kažemo jedno drugome, ali od skora smo počeli da pričamo o tome da li i u drugim životinjskim krugovima imamo dobre prijatelje. Rekao sam joj da znam jednog Bea i jednog mravojeda a i zla špicasta ajkula mi je dobra poznanica i sa njom na odmoru na plaži vežbam jedanaesterac. Čavka je, pak, bila tužna i tiha. Ispričala mi je jednu priču koju neću zaboraviti.

Moja najbolja prijateljica“ poče ona“je bila mala barska kornjača.Živela je u dalekom Indijskom okeanu. Slučajno sam je upoznao na All-inclusive odmoru. Spazio sam je kako sedi na ulazu u jednu vodenu pećinu kad sam jednom prilikom ronio; mahnula mi je i spontano me pozvala na čaj od papagaja i keks od šarana. Kornajča se zvala Kira i bila je još prilično mlada. Živela je sama u svom mladom dobu i izgledala mi je nešto usamljeno. Zbog toga sam joj pravio društvo ostatak svog odmora - igrali smo šah od korala, gledali smo tv i ljutili jednu sujetnu ribu crvenu kao vatra. Većinu vremena smo proveli među njena četiri zida. Ujutru sam donosio novine i sveže zemičke od algi, a kasno noću su mi , kada sam se vraćao kući, zvezde osvetljavale put i pitao sam se šta li sve to Kira krije od mene. Pitao bih je,samo nisam još znao tačno kad.

Nekoliko dana pre mog povratka kući, ubacio sam za sebe jedan dan za plažu, jer je kod nas čavki zdrav preplanuo ten na ceni. Tako sam se izležavao na mojoj ležaljci, pijuckao moj ara koktel i pustio da mi sunce prži perje. I baš kad sam hteo da malo dremnem, uplaši me jedan neprijatan kreštavi glas. „Halo....da li vas možda zanima moja mala kolekcija?....Pogledajte šta sve ovde imam.“ Trepnuo sam i video kako pored moje ležaljke stoji smešna sova. Zapravo, to nije bila sova, već majmun, mali svetlosivi majmun sa nepodnošljivim, izveštačenim kezom na licu. Otkopčao je svoj smešni mantil i izvukao veliku činiju iz njega. „Aaa, šta kažete..? Daću vam je po sjanoj ceni! Možete da je zakačite na zid kod kuće, još će više da vas podseća na ovaj odmor!“ I dok sam posmatrao čudesnu činiju, prođe me hladna jeza po mojoj čavkastoj kičmi....Obuze me mračni predosećaj da sam već znao ovu formu, ove boje.....“Šta....šta je to....za ime Božije?“ zamucah. „A, prelepo, zar ne?“ reče nesimpatičan majmun. „To je sasvim retka dragocenost“ savi se ka meni i prošaputa “jedan pancir barske kornjače, veoma, veoma dragocen. Ako hoćete, mogu još toga da vam pokažem , i druge, različite.....!?“

Neverovatan bes je rastao u meni, pomislio sam , ova svinja.....i pomislio sam na Kiri i na to da nije smela da izađe iz pećine....Kljun mi je podrhtavao, skočio sam i zaurlao ka majmunu: „Svinjo glupa! Beži mi s očiju!Kako možeš tako nešto da uradiš, pa mi smo svi braća!“ Majmun se spotače unazad i pade u pesak. Doskakutao sam do njega i snažno ga prodrmusao, no odjednom........držao sam kostim u rukama! Nesrećnik uopšte nije bio nikakav majmun, već jedan od ovih glatkih životinja.“Oh, ne....to sam mogao da pretpostavim“ rekoh. „Jedina prava zlotvorska životinja je čovek. Dođi, nestaću. Neću više da te gledam“ Pustio sam čoveka i tužno spakovao svoje stvari za plažu. Brzo sam krenuo ka Kiri, jer sam se, razume se, veoma zabrinuo za njeno zdravlje.

Kada sam izronio kod njene pećine, slutio sam da nešto nije u redu. Mora da se nešto desilo. Njen koralni je stan bio prazan. Ostala je jedna ceduljica na kojoj je pisalo:“ Draga čavko, na žalost morala sam da pobegnem jer je lovac bio u blizini. Zato sam spakovala moje ribe u kofer i otišla prvim ajkulinim busom. Idem da potražim svoju porodicu, možda je i nađem. Poželi mi sreću.“ Da, to je bila cela priča. Nikad je više nisam video, Kiru, moju prijateljicu kornjaču. Ko zna šta je od nje postalo.“

Mala čavka je bila veoma tužna i suze joj ispuniše oči. I mene je takla ova priča o jadnoj kornjači. Znam da su neke vrste kornjača u međuvremenu gotovo skroz iskorenjene, osim par primeraka, zato što ih ljudi, kao ja i ti, lovimo i ubijamo. Uzeo sam čavku za ruku i pomilovao sam je po sivoj glavi. „Moramo da pomognemo našim prijateljima“ rekoh tiho.“Moramo da im pomognemo inače će polako sve izumreti i ostaćemo sasvim sami.“ Čavka, sa puno buke, obrisa svoj kljun o moju majcu. „Tačno, no šta možemo sami da uradimo“ upita ona.“Samo zajedno ćemo uspeti“rekoh,“hajde da krenemo i pronađemo druge koji će nam pomoći, sigurno će nam se pridružiti mnogi naši prijatelji, Andy, mravojed, Carla, oktopod, Youri, siva ajkula, i Ulf i Mihael, sa strane ili Janina prekoputa.“

Čavka je sijala od sreće“Da! I Kiki Viper će sigurno doći! I Chasey, moja španska gušterica.“ Tako smo oboje istrčali na ulicu i ispričali našim prijateljima, čoveku i životinji o našoj nameri da spasimo prirodu,a najpre sirotu kornjaču. A šta vi radite? Da li nam se pridružujete? Da! Super!

I, ko zna, možda je Kira ponovo srela svoju porodicu i sad svi možemo da se veselimo na velikom slavlju.Sa čajem od papagaja i keksom od šarana za sve!