Letenje je glupo

(1999)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Današnji dan je bio od posebnog značaja za gavrana koga prijatelji vole da nazovu specijalnim .Naime, on je specijalno odlučio da odustane od letenja i da od ovog trentka sve poslove završava pešice. Ova ideja mu je sinoć pala na pamet u krevetu i smatrao je da je brilijantna. Mnoge godine letenja su mu strašno oštetile neke stvari- uvek razvuci krila, skupi krila, desno, levo, uzleći, sleći, a pre svega prokleto dugo kruženje dok ne dobije dozvolu za sletanje- svemu tome će doći kraj zahvaljujući njegovom izumu. To su bila njegova razmišljanja dok je ležao u krevetu i dok mu je sunce u rađanju pravilo društvo. Sada bi odmah ustao, ali još je bio u fazi kad mu je ustajanje bilo nešto najgore, a osim toga, morao je svojim razmišljanjima da doda i to, da je sjajna ideja donela sve počasti njegovom imenu, jer je gavran koji ide samo peške- veoma Specijalan! Tako je razmišljao i bio srećan.

Nakon što je popio crni gavranski čaj sa puno šećera, pođe u svoju prvu šetnju. Ali, kako je bio van forme, duša mu je izašla na nos već nakon nekoliko metara i morao je da se odmori. Na sreću mu se tu našla klupica na koju se udobno smestio.

Tja, znaći, dobo je ići pešaka“ pomisli Speciajni jer mu je bilo isuviše naporno; i odlete svojoj kući , a kada ga ugledaše njegovi prijatelji, samo se pogledaše i rekoše:“A, ne specijalni gavran, to je ipak nešto specijalnije.!