Kuća u šumi

(2004)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Živeo jednom jedan mali ljuti seljak sa neraspoloženom ženom i njihove dve ništa manje ljute ćerke u jednoj trošnoj kućici od bambusa u sred visokog šiblja. No i mali seljaci ne postaju mlađi, a bilo je žalosno što je stalno praznog stomaka u džungli tražio paukove ili zmije. Zato jednog jutra viknu ženi:“ Kaži onoj mojoj najstarijoj ćerki da mi donese prokleti ručak u žbunje ili ću da umrem od gladi, o prokletstvo!“ i poljubi je u obraz i nastavi:“ Ah, da, i da se guska ne izgubi, kao obično! Uzeću kesicu pralina i posuti ih po putu. Ne?!!“Njegova žena pogleda potpuno iscrpljeno u stranu, onda uze veliku metlu i besno počisti seljaka do ispred vrata, onda ga lupi metlom u zadnjicu i promrmlja:“Ćao, budi dobar, vidimo se uveče.“No, najstarija kći krenu na put oko podneva po suncu sve psujući da gospodinu donese čorbu od štuke. Pola puta je jela praline sve do mesta gde je živeo mravojed , koji je smazao svu čokoladu koja je stajala na putu. Devojčica je vladala mravojedom, a potom i sobom, jer je pola puta jela, a sad je bila ljuta zbog tri stvari.Smrklo se, a mravojed je uvređen otišao, a nju je obuzeo strah.

Na sreću je u blizini gorela vatra i devojčica je sledila njen trag dok nije našla kolibicu. Pokucala je i čula zvonak glas iznutra „Unutra, samo uđite!“ devojčica nestrpljivo kroči u lepu veliku sobu i vide kako na sred prostorije za stolom sedi velika iguana i prijateljski je posmatra. U kolibi su sedele i druge životinje. Kod peći se šćućurio zeleni čovečuljak; cvileo je nešto za sebe.Devojčicu je ganuo ovaj čovek, jer ga je osetila kao jednim od svoje vrste. Zato povika na životinje:“Šta je , bre?!!! Ovde ste se super smestili, a ovaj jadan čovek cvili u ćošku!!!??? Pustite ga odma....“ i prijateljski nastrojenim životinjama bi dosta njenog psovanja i simpatija upućenih na pogrešnu stranu, te uhvatiše devojčicu, baciše je u podrum, dadoše joj koru hleba i zatvoriše vrata.

Elem, dođe seljak uveče kući svojoj neraspoloženoj ženi . Bio je besniji nego inače, jer ništa nije dobio da jede. Njegova žena zagrme nerazumljive budalaštine, poče da pregledava municiju, i uopšte nije obraćala pažnju na muža. Mlađa ćerka je često posmatrala ovakve scene, i ovog puta se decentno povukla. I ona je bivala ljuta, ali je uvek ostajala ljubazna i rada da pomogne.

Kada joj je otac naložio da mu donese ručak sledećeg dana, bila je veoma ljuta, naravno, no reče milo:“da, izvolite“ i posluša.

Sutradan krenu ona tačno na vreme , jedući kekse koje je otac posuo po putu. No, nije sve pojela sama, već je dobar deo keksa poklonila jadnim životinjama koje sretala kraj puta. A kada je stigla na mesto gde je živeo mravojed, sprijatelji se s njim i jedan deo puta su išli zajedno. Uskoro je došla do mesta gde je trebalo da sačeka oca, a kako ga nije bilo, sakrili su se od neprijatelja u grmlje.Čuli su pucnje i videše oca kako trči kroz žbunje noseći pušku u ruci.“Ah, ne, znaš“ reče tad mlada devojka “ sad nemam želju za to. Zar nećemo da odemo na neko drugo mesto?“ Mravojed ljubazno klimnu svojim dugim nosem i reče da bi mogli da posete njegove prijatelje koji žive u blizini- i krenoše na put. I pazi sad: odmah stigoše u istu kolibu koju je pronašla njena sestra. Mravojed pokuca i začu glasan glas:“Unutra, samo uđite!“Oba prijatelja učiniše kako im je rečeno i pozdraviše iguanu i sve ostale životinje u kolibi.Pomilovali su zmiju, golicali su pauka, blesavili su se sa albatrosom i čavrljali sa papagajem.

No, kad je devojčica videla čovečuljka u ćošku, prikupi sav svoj bes i povika mu u gubicu. Šutnula ga je u zadnjicu tako jako da je leteo pet metara, i ponovo, sve dok ga nije oterala napolje u džunglu, gde su padali napalm i agent Orange. I tad shvati devojčica da je njen postupak bio dobar i vrati se u kuću gde su je mnoge zanimljive životinje posmatrale širom otvorenih očiju.

Kolibica se pretvori u ogroman svemirski brod, jer je životinje prokleo tigar sa oštrim zubima kao sablja da žive na ovoj Zemlji sa ovakvim ljudima, sve dok nisu sreli devojčicu koja je stala na njihovu stranu. „Ha, to se nikad neće desiti“ mora da je tigar pomislio- i onda se preračunao i –izumro.

Devojčica i životinje su, pak, leteli do zvezda da bi pronašli svetove gde im nijedan čovek neće upropastiti dan. I ponekad, noću, može da se čuje kako psuju i kako se smeju u daljini.