Kako sam našao novu devojku

(2001)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Nedavno sam na putu do bioskopa sreo jednu vitku zmiju koja se izvijala u zmijskom redu i jedva držala na nogama. Bila je atraktivno biće i upitah je bez oklevanja da li bi htela sa mnom u bioskop. Nije se dugo premišljala ova zmija i prihvati moj predlog zato što joj je bilo užasno dosadno ,a uz to bi joj promena dobro došla I tako se desilo da sam odjednom stajao u redu ispred bioskopa sa jednom zmijom koja je privlačila poglede i držao se s njom za ručice. Naravno da sam je pozvao i kupio nam dva prelepa mesta u prvom redu, kako bi slatka životinjica mogla da se udobno uvije i sve dobro vidi. Film je bio uzbudljiv i nepristojan, tako da se zmija, s vremena na vreme, uvijala oko mog vrata, a ja sam morao da joj zatvorim oči, jer to ona nije mogla sama. Na sreću, ona nije bila nikakva udavka, već povučena viper-otrovnica sa blesavim otrovnim zubima koji su mogli da cvokoću. Na pauzi je varila kesu kokica, koju je, neotvorenu, progutala za vreme filma. Pritom je napravila baš komičnu facu i još nekoliko čudnovatih zvukova, a da ni malo nije izgubila od svog reptilskog šarma.

Ceo drugi deo filma je pokušavala da svojim malim račvastim jezikom popije flašu kole light. Potom sam je pitao da li želi da odemo na još jedno piće i vitka otrovnica pristade. Nešto kasnije smo sedeli u zadimljenom baru u ćošku i živo ćaskali o agamima-gušterima, o tome šta je bolje: biti udav ili otrovnica, ali i o omiljenim knjigama i o obostranoj odvratnosti prema određenim rečima ili tupim predmetima.

Bio sam srećan što sam upoznao tako slatku zmiju i nadao sam se da i ona misli da nisam loš.U svakom slučaju smo se narednih dana sretali još par puta i zbližili. Slatka viperka se zvala Kiki i bila je umetnica. Bila je nadarena slikarka i njena su dela posedovala neobičnu snagu, a i čudno su mirisala. To mora da je bilo zbog otrova kojeg je tu i tamo dodavala ostalim bojama. Nakon tri nedelje nam je bilo jasno da želimo da ostanemo zajedno. Uskoro se Kiki, mala viperka, preselila kod mene. Bio sam veoma ponosan na to što sam našao tako atraktivnu i inteligentnu devojku i ložio sam se da je što pre predstavim javnosti. „To mora da je strava riba kad tako pričaš o njoj“ rekoše moji prijatelji koji su želeli da je što pre upoznaju. Onda sam jedne večeri pozvao na klopu nekoliko mojih najboljih drugova , a oni su došli sa svojim trenutnim partnerkama. Napravio sam pečeni krompir, a Kiki je pripremila ukusne pacove.

Pa gde je gospodarica kuće“ radoznalo upitaše moji prijatelji kad uđoše u moj stan i ja sam im neupadljivo pokazao i brižno dodirnuo Kiki, koja je visila o mom vratu i učtivo dizala rep u znak pozdrava. Već je bio jak udarac što niko nije primećivao moju devojku, a ja sam se sve vreme nadao da to neće Kiki da pogodi.

Ee, uf! Povikaše moji prijatelji, a njihove devojke zacičaše. Onda se nasmejaše i rekoše:“Dobar vic, to sa zmijom, nego, gde ti je devojka?“ Polako sam postao neprijatan prema svima “Dakle, to uopšte nije drugarski sa vaše strane“ rekoh i ponovo pokazah na Kiki. Kritikovao sam svoje prijatelje što se tako ponašaju pred mojom devojkom, ali oni napraviše još nekoliko neslanih šala i, uopšte, nisu me ozbiljno shvatali. E, onda mi je pukao film i sve sam izbacio napolje i rekao im vrlo jasno da ne moraju više da dolaze. Nisam želeo nikad više da ih vidim, mogao sam da se odreknem takvih „prijatelja“. Umesto toga sam se udobno uvalio ispred tv-a sa Kiki i zajedno smo pojeli ukusnu večeru. Bio sam veoma srećan jer imam najbolju devojku na svetu.