Gravitaciona konstanta univerzuma
(2001)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Život donosi puno nepredviđenih stvari koje nas nekada lepo iznenade, nekada naljute ili idu na živce. Mali broj ljudi je svestan da te stvari ne dolaze tek onako. One dolaze od male vredene vile koja živi u međuprostoru naših svetova osećanja.

Jednog dana devojčica krene na put da upozna ove vile kako bi ih odvikla od tih prostakluka. Sve se ovo desilo pre mnogo mnogo vremena i dosta toga nije rečeno- na primer visina, širina, dubina ovog ženskog bića od oko otprilike 174 cm visokog, tečkog 59 kg i dubokog =°`&§$%“1?0:; . Kako je došlo do toga da gospođica iz šuma Evrope predstavlja najveću zagonetku čovečanstva čućete u narednom izveštaju.

Devojka se zvala Konstanca Duhovna i još u najranijoj mladosti je bila veoma poznata po tome što je mogla da oponaša čudne akcente, kao na primer onaj od frankofilnih Poljaka iz Genzelkirhena ili onaj od Tunižana iz Visbadena sa švedskim precima. Kada su ovi egzotični ljudi doputovali u selo u kojem je ona živela, mala Konstanca je već nakon nekoliko minuta govorila istim stranim jezikom i pila met* jedan za drugimu seoskoj krčmi. I to sve sa sedam godina! Rano je počela da vežba ono što jedna velika žena želi da bude i tako je nakresana pevala pesme, tukla se ispred vrata i pljuvala na pod. Mala, ljupka Konstanca je nakon par godina, tj. sa devet, bila žestoko seksualno zrela, jaka kao medved i mogla je da proklinje kao niko drugi u selu.

No, obično se kod rano sazrelih i jakih devojaka, delimično brutalnih, javlja jedna faza između devete i pedesetdevete godine, u kojoj sklapaju poznanstva sa malim vilama osećanja. Što u prevodu znači da se tako strašno i nesrećno zaljubljuju u nekog groznog klinca, što pretpostavlja da imaju neprijatno iskustvo kao gubitak porodice ili prekid omiljene serije popodne. No, kod Konstance je sve bilo drugačije jer je srela malo biće iz bajki na jedan tajnovit, poseban način.

Ujutru nakon njenog desetog rođendana je ležala na sred seske krčme ispod hrastovine, probudio ju je lako zujanje. Sunce joj je direktno bilo u lice i tako samo pojačavalo njenu glavobolju, sve dok se nije stropoštala kao mrtva ispod stola.

Konstanca protrlja oči i glasno zevnu. Tiho zujanje joj je još uvek bilo u ušima, no devojka je prethodnog dana toliko lokala, tako da je morala da uzme u obzir ove male prekide uslovljene alkoholom. Uprkos svemu tome je odlučila da provede dan na omiljenom planinskom jezeru iznad sela kako bi ohladila glavu i kako bi se otarasila tih šumova. Tako je išla polako i zadovoljno, izašla iz uspavanog sela, krenula uz uski put kraj litica, sve do tajnog mesta gde je boravila u dokolici.

Voda jezera je bila mirna i čista i drveće se lagano njihalo na vetru. Konstanca leže na travu i zatvori oči. Na žalost je morala da potvrdi da je na ovom mestu zujanje u njenoj glavi bilo nepromenjeno jako. „Grrrrmmm“- mrmljala je i pokušala da to ignoriše.

No, sa zujanjem je išlo i nešto, što ova nežna devojčica nikad ne bi odala: ima trenutaka u kojima druge ljude sasvim nehotimice zadobijamo za sebe. Kada se gleda tamo ili vamo, kada se bilo kad kažu neke stvari koje vode tome da se neko odjednom popenje za par stepenika na nečijoj listi važnosti. U svakom slučaju, ako ovaj momenat neko vreme ne nastupi, odnos dvoje ljudi ostaje zauvek miran. A kod malih elfova** se ova granica gubitka pažnje doseže već nakon 0,2 nanosekunde.

No, kada je dvanaest elfova pronašlo ovu lepu Konstancu,čudiše se jer je njeno zgodno toplo telo odašiljavalo svakog trena signale koji su veoam podesni za druženje. Nakon što su ovi elfovi primali malo ovog emitovanja i zujali u glavi devojčice, ona odluči da po prvi put u istoriji čovečanstva preduzme inicijativu.

Mala Konstanca j ebila malo iziritirana kada je zujanje odjednom nestalo- preko njenog lica se pojavi neki od ovih elfova i reče joj da bi voleli da im ona bude devojka. Ona se ,naravno, oduševila jer se u prljavom peskovitom selu nije dešavalo puno toga, a uz pomoć elfova mogla je da radi sjajne stvari. „Ko si ti i koliko si velika?“povikaše uzbuđeno stvorenja iz bajke dok ih je Konstanca posmatrala. „Oh, ja sam Konstanca.. i visoka sam 174 cm. Što? Hoćemo li da se igramo?“ Elfovi se nasmejaše , ideja im se svidela i tako je trinaest ženskih bića krenulo put ka australijkom grebenu Great Barrier, i to zato što je Konstanca volela da igra fudbal sa ajkulama. Pritom su se svi zabavljali iako se ispostavilo da su elfovi loši na golu i da su zbog toga izgubili.Ali, ajkule su bile nežne i napravile su sjajnu žurku, gde se na večeri pojavila dugokosa surferska budala i gde se pilo slatko vino od školjkinih otpadaka.

Onda zapeva Konstanca za sve dve prelepe pesme i dibidus pijani stanovnici grebena nisu mogli da potisnu suze. Kada se žurka privodila kraju, a seljančica krenula da peva sledeću narudđbinu, vratiše se odmah na planinsko jezeroi elfovi se pogleadše tužno:“Šta vam je elfovi? Zašto tako gledate? „upita. Elfovi udahnuše i rekoše:“ Ah, Konstanca, zlato, moramo na žalost ponovo da radimo., znaš. Ispiramo ljudima mozgove kako bismo ih zbinili, učinili bolesnim o dljubavi; staramo se o prijatnim , ali i o neprijatnim iznenađenjima. Zbog toga nikad ne možemo da se igramo. Nikad nemamo vremena....“

Konstanca kratko razmisli:“ Vi ste sada u mojoj glavi? „ „Ne, što?“ odgovoriše mala svetla bića. „Ha!“ povika devojčica. „A kako me odjednom spopada želja da gola skočim u jezero? I zašto mi se strašno jede živa riba?I zašto baš u ovom trenutku razmišljam koga više neću da puštam u svoj krevet?“ Elfovi nisu znali odgovore na ova pitanja i baš su se začudili. Smatrali su da će, ako ljudi bez njihove pomoći rade ovakve smešne stvari, kao i sa njihovom pomoći, njihov rad biti suvišan.

Dakle, odlučili su da dokuče i provere istorijske događaje. Najpre su sa Konstancom odleteli u stari Egipat. „Tako, Konstanca, naš plan je bio da ljudi odjednom sagrade takozvane „piramide“. Skupo, ali zabavno i otporno. Želimo da vidimo kako oni rade kada mi ne svetlimo unutra.“ I elfovi su videli ljude , pre ili kasnije, koji počeše da grade čudne trougaone stvari u kojima su sahranjivali jednog ili dvojicu od svoje vrste.To je izazvalo veliko zaprepašćenje kod male žene, jer nije smatrala da su ljudi toliko apsurdni.

Ok, Konstanca, još samo jedan pokušaj i letimo u 20. vek gde smo ljudima zujali da ćemo da zapalimo šumu. To je tako blesavo, to niko ne bi učinio dobrovoljno.“Na žalost se ispostavilo da su sami ljudi došli na ovu grandioznu zamisao, da za 25 godina spale celu prašumu na planeti posle čega su ubrzo izumrli. Tako su elfovi ubeđivali da im neće biti dosadno, ovde na zemlji, i da će se još jednom umešati u vremensko dešavanje i zaustaviti ljudku želju za paljenjem.

Vrativši se na planinsko jezero, elfovi mirno pogledaše Konstancu i rekoše radosno:“ Konstanca, potpuno smo potcenili čovečanstvo; mislili smo da moramo da ih malo naljutimo, a umesto toga trebalo je da bolje pazimo da ne nestanu. No, ti si nas oslobodila celog posla, mnogo smo ti zahvalni! Sada konačno možemo da se posvetimo našem hobiju! “ Konstanca je bila srećna što je pomogla elfovima. „Kakav vam je to hobi, hm?“ upita ona. Elfovi se obradovaše i odjednom unervoziše.“Ah, nešto sasvim predivno! Gravitaciona konstanta univerzuma!“ Konstanca nije ništa razumela. „He, pa šta je to? Šta može sa tim da se uradi?“ „Ima bezbroj sjajnih stvari koje sa njom mogu da se urade, ali to će tvoja vrsta otkriti tek za 11120 godina. No, možemo da ti pokažemo.“ I uzeše devojčicu za ruku i odleteše s njom u svemir ka gravitacionoj konstanti univerzuma. Konstanca, naravno, nije znla šta da kaže na sve to i tako je samo stajala ispred nje. Elfovi je poljubiše na rastanku i poslaše natrag na Zemlju.I dali su joj ime Gravitaciona Konstanca u čast toga što je oslobodila elfove gravitacione konstante univerzuma.

Elfovi su nešto zeznuli na njihovom putovanju kroz vreme, tako da se Konstanca nije vratila u svoje prljavo selo pre 1000 godina, već na plažu u Sredozemlju. Sad je tu ležala na plaži, pušila fortunu i pila crno vino. I- veoma je srećna kad pomisli na gravitacionu konstantu. Tome se raduje, uopšte,, sve vreme jer elfovi nisu primetili samo kako je ona prelepa, vitka, zgodna i otporna na vodu, već su primetili da je ona generalno nešto posebno. I zato što je to tako, elfovi su posećivali Konstancu na Zemlji kad god nisu bili predani hobijima, a bili su veoma srećni jer imaju tako sjajnu devojku.