Duh iz školjke

(2001)

na srpski prevela Danijela Pavlica

 

 
 

Bila jednom jedna mala riba čistač koja je imala puno posla. Ribe čistači inače imaju pune ruke posla, ali je ova naša riba imala posla preko glave:išla je ujutru u školu i morala je da glača u radnji svoga oca ajkule. To je bio doslovno najnaporniji deo njegovih dnevnih obaveza, jer su ajkule prilično zahtevne u vezi s čistoćom. Ajkule vole da se presijavaju od čistoće. I tako je mala riba čistač često glačala do duboko u noć plave, mako, belorepaste, sive, bele, limun i tigar-ajkule, sve dok ne bi uspela da se ogleda na njima. A limun ajkule nisu stipse sa napojnicom, tako da se mala riba nije mogla žaliti na džeparac.

Jedne večeri kasno dopliva velika tepih-ajkula u radnju i htede da je ispraši. No, već je bilo prilično kasno i riba čistač je htela da ode pravo u krevet od algi. »O, molim te, ispraši me. Moram pod hitno da izgledam dobro jer imam randevu sa najlepšom damom-ajkulom dadiljom Crvenog mora.» Mala riba čistač je oklevala jer je za školu morala da bude ispavana. Onda je tepih ajkula počela da rovari po svopjim virtuelnim džepovima i izvadi malu svetlucavu školjku. « Evo ribice, nju ti poklanjam ako me brzo središ.» Na takvo navaljivanje ribica nije imala šta da kaže i bušila je, tresla i lakirala tepih ajkulu sve dok ova nije zasijala svom svojom lepotom. « Mnogo ti hvala ribo čistač. Baš lepo s tvoje strane.» I elegantna ajkula zapliva ponosno u svoju ljubavnu avanturu. No, riba čistač opra svoje peraja, a onda konačno u krevet. Ali, mala lepa školjka koju je stavila kraj sebe na noćni stočić od nežnih korala krišom je sijala dok je mali radnik tonuo u mokre snove.

Sonični budilnik u obliku delfina je za malu ribu čistač zazvonio kao i uvek- prerano. Kada je sonik ovog jutra otvorio oči, doživeo je strašan šok jer je na njegovom lepom noćnom stočiću od nežnih roza korala sedela velika ,neverovatno bezukusno odevena riba i radoznalo ga posmatrala «Aaaaaa» povika riba čistač, no, kako su bili pod vodom čulo se samo nešto nalik »blb», što se ne razlikuje nešto posebno od ostalih grebenskih zvukova, kao npr. od «hrp» ogromnog grgeča, ili od «hm» korala oblika mozga. No, jedno je bilo jasno- mala riba čistač se mnogo uplašila. Dok je dolazila k sebi, loše odevena riba je nastavila da je posmatra. « Izvinite» promuca riba » A ko si ti, moliću lepo? Tako smešnu ribu nisam još nikad video, a i sediš na mom budilniku.»

Smešna riba zasija i reče: « Pa ni ja ne znam tačno ko sam, ali pripadam nekoj vrsti riba što ispunajvaju želje i živim u blistavoj školjki. I samo da znaš- imaš tri želje!»

Riba čistač je bila vidno iznervirana. Kakva blesava riba!« Ma, super» promrmlja.» Kao prvo ne verujem ti, a kao drugo neću ništa.Šta sad da poželim; ovde na sprudu ionako ništa ne plaćam novcem, a i nema utikača za televizor.» «E, ovako ne ide» uzvrati zlatna ribica. «Ne važi se ako ništa ne poželiš, a kao dokaz za to možeš da poželiš jednu test želju.» Riba je razmišljala:»Pa dobro« reče i sto se jedne bajke koju joj je jednom čitala majka.» Vrati se u svoju školjku i verujem ti».

Ribu čistač je mnogo iznervirala zlatna ribica i ništa nije poželela i tako je smislila ovaj trik ponadavši se da će da uspe. Šarena riba je kratko klimnula glavom i izgubila se u baršunasto roze oblaku školjke. « Svašta» pomisli riba. Na nju je ostavilo utisak to što je zlata ribica neka vrsta duha, ali u školjki joj se više sviđa. A i naša riba mora u školu.

Kad se vratila kući duh iz školjke već je sedeo na njegovom krevetu i gledao ga »Da li zaista veruješ u te tvoje trikove, mislim, stvarno. I mi zlatne ribice čitamo novine. Mogu da otvorim moju školjku iznutra, ona ima pokretni krov. Nećeš me se tako lako rešiti. I zašto uopšte hoćeš da me se rešiš? Ja sam izdanje od tri želje, a mogao sam i da budem duh od tri pitanja ili pak zao duh.» Duh u školjki se nešto uzjogunio, a i bio je strašno loše obučen.

Mala riba čistač ne odgovori na ovo. Znala je i sama da je u bajkama sa željama uvek bilo nekih ajkula, a ova joj se i nije dopala. No, ova ju je, pak, svuda pratila. Išla je sa njim u školu, gledala ga je kad je polirao ajkulu, a nije nedostajala ni na porodičnim okupljanjima. I uvek je pravila predloge želja koje bi mogla da ima riba čistač, ali ih ona nije prihvatala.

«Ma, dođi» povika duh iz školjke: »A kako bi bilo jedan penthouse sasa u najboljoj četvrti grebena? Uz to i harem riba doktorki belogrbih? Pa da li je to ništa?» « Imam osam godina, ti ribo-cvećko!» Ponekad bi duh šapnuo u školi» Zar ne bi bilo loše da poželiš sve da znaš?» « A zašto bi trebalo sve da znam? Kuda bih onda išao? Vidiš li ovde negde faks? Ne?Moliću lepo.

Zlatna ribica ovako nešto još nije doživela. Ova riba čistač nije ništa želela da ima. Išla je i dalje u školu, a posle je radila do duboko u noć.A on, duh iz školjke, mu je vidno išao na živce. Nakon par sedmica praćenja ribice sve mu se smučilo. « E, sad je dosta, mali», reče najgore obučena riba celog podvodnog sveta kada je jedne večeri odlazila u svoj krevet iliti školjku. « Reci mi na kraju zašto ništa ne želiš?» « Zar to ne možeš da shvatiš?» odgovori. «Pročitao sam mnoge bajke i to željenje nikad ništa nije donelo, a svi uvek nasednu na to. Neću to da radim. Neću ništa da želim, jer se onda ova priča neće dobro završiti..» Zlatna ribica je dugo i dobro razmišljala. A onda tužno rece:» Ne znam šta da radim. Mogu ponovo da odem tek kad ti poželiš tri stvari. Pa to i sam znaš. I šta sad da preduzmem? Pogledaj me:moj modni ukus treba da se popravi » « To je više od understatement-a.« prekide ga riba čistač. «Pa dobro, to je debakl, skandal, šta da ti kažem, inače nemam šta da radim, nemam ni porodicu ni prijatelje. Tako lutam kao duh u mojoj školjki i moram da se poklonim.» Tad je riba čistač dobila sjajnu ideju. Duboko uzdahnu i povika kroz more:

«Želim da možeš da budeš moj najbolji prijatelj i da ne moraš više da budeš zlatna ribica i da ne budeš tako užasno obučena!» Duh iz školjke pogleda zabezeknut 1,8 sekundi, onda se ču jak prasak i napravi oblačak dima. Riba čistač pogleda polako po sobi. Mala svetlucava školjka je nestala, ali na njegovom krevetu je sedela veoma dobro obučena riba i gledala ga napadno. «Juhu» reče mala riba čistač. I shvati da se želja veoma dobro ostvarila,jer je duh iz školjke slučajno bila žena i to najlepša žena-delfin koju je on ikada video , ležala je na njegovom krevetu i čitala omiljenu knjigu. «Ćao» reče ona. «Da li možeš da me malo ispoliraš, ribice? Znaš, jako vodim računa o izgledu.» « Sa zadovoljstvom.» prošaputa mali radnik dok je počinjao da besramno češka leđa delfinki.

I tako je ova priča na zadivljući način dobila dobar kraj, jer delfinka je od tog trena njegov najbolji prijatelj, a kad je riba čistač napunio dvanaest godina , venčali su se i kupili super kuću u moru ( gde bi drugo) . I sasvim slučajno delfinka je bila dobrostrojeća, pa je mogla da im priušti besmrtnost, čime su čak njihove želje u vezi sa standardom mogle da se na čudesan način ispune. Sa jednom malom, ali lepom razlikom da je sve funkcionisalo.

Bogatstvo, večni život i ljubav uopšte ne smetaju jedno drugom pri čemu se otvara pitanje:koja od ove tri stvari drži jedna drugu. Još i danas su njih dvoje najbolje odeveni par u velikom svetskom moru a poliranjem se ajkula bavi samo iz hobija. No, najviše voli da bocne svoju delfin devojku i tome se mnogo, mnogo raduje.